Rezervisali smo petnaest dana, hotel Sunny Days El Palacio, Hurgrada. Letovanje je trebalo da provedemo u prvoj polovini jula i taj naš izbor izazvao je buru komentara ljudi iz naše okoline. Oni su se uglavnom odnosili na temperaturu koja je visoka u tom periodu. Naravno da nije izostala ni briga naših roditelja zbog terorističkih napada koji bi potencijalno mogli da se dese u toj zemlji. Mi se nismo brinuli. Istražili smo koliko smo uspeli o Egiptu, pa smo između ostalog saznali da je njihovo stanovništvo uglavnom muslimanske veroispovesti i u tom smislu smo se osećali sigurno. Što se tiče visoke temperature, moram da priznam da sam i sama bila zabrinuta. 40° stepeni stvarno deluje mnogo i koliko god da me je suprug uveravao da nema potrebe za brigom zbog niske vlažnosti vazduha, nije me razuverio. Moja briga je trajala sve dok nisam udahnula taj vazduh i to iskustvo je neprocenjivo. Vazduh koji se "lakše diše" odagnuo je sve brige. Znoj koji prati visoke temperature izostao je tokom celog boravka u toj sušnoj zemlji. Svakodnevno smo boravili na plaži i to čak u najvrelijim satima dana. Prijatan vetrić koji pirki, čini da boravak na plaži bude još prijatniji. To iskustvo nam je pričinjavalo još lepši ugođaj iz razloga što smo se na svakom prethodnom letovanju, u tim najvrelijim satima, sklanjali sunca i čuvali alergije koja je ovoga puta na naše veliko iznenađenje izostala.

           Da se vratim na sam početak našeg putovanja. Aerodrom. Let je bio iz Beograda, a mi smo putovali iz Niša. Posle iscrpne google pretrage, odlučili smo da je najsigurnije i najpovoljnije da auto parkiramo na "Sky parking aerodrom" privatnom parkingu. Parking je smešten na pet minuta vožnje do aerodroma. Nakon što smo dovezli auto, momak nas je prevezao do aerodroma.Moram reći da nikada pre toga nismo letovali avionom tako da nismo znali nekoliko korisnih i neophodnih informacija. Ćebići. Oni tanki, letnji, minijaturni, bilo kakvi, nedostajali su nam. Aerodrom, kao i sam avion su klimatizovani tako da smo konstantno osećali potrebu za njim, pogotovo kada telo zbog nedostatka sna počne prirodno da se hladi. Takođe, nismo se odupreli mišlju da idemo u tropsku destinaciju i da je leto. Zbog toga, a nismo bili jedini, putovali smo u letnjoj garderobi. Verujte, duge pantalone kao i patike nedostajale su nam u oba pravca.

            Druga, takođe korisna informacija su folije kojima se obavijaju koferi. Isprva nismo znali njihovu namenu. Pet eura po koferu, delovalo nam je mnogo (i to samo u jednom pravcu). Do povratka nazad, kada nismo mogli da prepoznamo naš kofer koji je inače bio nov, u ovom slučaju pocepan i slomljen, saznali smo svrhu folija. Tada smo se naoržali iskustvom. Folija. Ćebići. Topla garderoba.

            Let do Huargrade, "Air Cairo" kompanijom trajao je tri ipo sata. U avionu smo dobili sedviče koje smo ljubazno trebali da odbijemo. Kifla napunjena kačkavaljem. Sendvič. Smešno zvuči, ali opet, kako smo mogli da znamo. Nismo leteli pre toga. Hrana je dozvoljena da se unosi u avion, pa ako poželite sendvič, dobro bi bilo da ga ponesete od kuće. Jedino što nije dozvoljeno da se unosi, je tečnost. Vodu kao i sok, dobićete u samom avionu.

            Posle kratkog leta, sleteli smo u Hurgradu. Na aerodromu nas je dočekao vodič, predstavnik agencije koji nas je prevezao do hotela. Nemojte da vas začudi to što ste uplatili all inclusive letovanje, a osoblje, da li ono bilo u vozilu ili samom hotelu, očekuje bakšiš. Jedan vodič nam je objasnio da je to njihova tradicija i da se njihov trud na taj način nagrađuje. Kasnije, dok smo se vozili kroz grad i videli siromaštvo kojim su obavijeni, kao i znoj na licu osoblja hotela koji nas dočekuje sa širokim i iskrenim osmehom svaki put sa pitanjem da li je sve u redu, davanje nagrade tog tipa delovaće lako. Njihov život se svodi na posao, od jutra do mraka, sa platom kojoj nedostaje bakšiš od koga bi živeli, tako da, u prvom trenutku nepotrebno trošenje u all inclusive programu deluje prestrogo.

            Što se tiče valute, najisplativije je da kod sebe imate dolare. Jedan dolar, jedan euro, za njih je isto. Ako novac niste razmenili u Srbiji, bankomate imate na aerodromu i u hotelu, ali možete podići samo egipatske funte. Na bankomatu je kurs negde oko 18.5 funti za jedan euro. Takođe i internet. Mi nismo uzimali dodatni internet, predpostavili smo da će nam biti dovoljan onaj iz lobija. Za kratku komunikaciju, bio nam je i dovoljan, ali trebate znati da je veoma slab i da ćete moći na njega da se zakačite samo u ranim jutarnjim časovima.

            Grad smo spazili još iz aviona. Posle beskrajnog prostranstva žute pustinje, odmah nakon što smo uočili more, hoteli su krali našu pažnju. Načičkani jedan do drugog, celom dužinom obale, šljaštali su od lukzuza i izgledali tako nepriridno. Veštački izgrađeni da ugoste sve nas turiste u sred pustinje koja uporno upozorava na odsustvo života. Zgrade su dizajnirane tako da se stapaju sa prirodnom okolinom. Svaka u boji peska uporno podseća da ste u pustinji.

Kada smo stigli u hotel, dobili smo sok osveženja kao i narukvice. S obzirom da smo u hotel stigli u jedanaest sati ujutru, sobu smo dobili odmah. E, tu je nastupilo veliko iznenađenje. Dvokrevetna soba. Mi smo uplatili četvorokrevetni apartman, a dobili malu sobu sa dva kreveta. Posle našeg alarmantnog upozorenja, dobili smo još jedan krevet. Ljubazno su nam objasnili da nemaju veće sobe i mi smo na kraju prihvatili tu činjenicu. Od spolja su izgledale sve isto. Kasnije smo saznali da nismo usamljeni u tom iskustvu. Neki nisu bili pomirljivi kao i mi, pa su insistirali na većoj sobi koju su na kraju i dobili, dok su drugi platili bakšiš od 30 eura i dobili dve drvene ležaljke kao pomoćne krevete. Ono što morate da zapamtite je da svi oni drže do svog ugleda i da im je više nego stalo do zadovoljnog gosta. Učiniće gotovo sve da to postignu, tako da sve zavisi od vaše dobre volje i vaspitanja. Vašu ugodnost nećete postići većom novčanicom, već ljubaznošću i upornošću, a ako poželite da častite nekog od osoblja, častićete isključivo njega i time nećete postići ništa više od toga.

            Higijena im nije na zavidnom nivou, tako da, nije na odmet da sobara častite kojim osmehom kada vas bude pitao da li je sve uredu. On je dao sve od sebe, iako će ženskom pogledu mnoge stvari biti trn u oku. Njegov trud ćete videti u sitnicama, kao što su poređane bočice vaše kozmetike, od najveće do najmanje. Sobu će vam prebrisati, toalet dezinfikovati, frižider napuniti flaširanom vodom, zameniće vam peškire i čaršave i to sve svakodnevno. Ako budete želeli njegov trud i iskren osmeh da nagradite, možete mu ostaviti jedan dolar ili euro na krevetu, a od njega ćete dobiti kesicu čokoladica kao i ukrašen krevet labudom od peškira.

            Nemojte da vas začudi ni to što nijednu ženu nećete videti kao radnika u hotelu. Saznali smo da je njima ispod časti takav posao, tako da znate, u hotelu rade isključivo muškarci. Inače Egipćani mnogo poštuju žene i decu. Brakovi sa više od jedne žene su legalizovani, tako da budite spremni na njihovo sazaljeljenje zbog naše monogamije. Deca su za njih svetinja. Oni podjednako brinu o svojoj, kao i o tuđoj deci. Nemojte da se iznadite, ako je vaše dete tamnijeg tena, kada počnu na njega da viču, sve u cilju njegove bezbednosti.

            Ovaj hotel je islamski orjentisan tako da žene u burkama i odećom za kupanje, popularno nazvanom “burkini”, ne možete da izbegnete. Ima ih gotovo svuda, tako da vam jedino ostaje da prihvatite različitost koja je više nego što ste navikli, prisutna.

            Plaža se ne razlikuje od slika koje smo pronašli na internetu. Potpuno su verodostojne i opravdavaju izbor koji smo napravili. U laguni koja je sa dve zaštitne mreže obezbeđena i spasiocima koji pokrivaju celu plažu, osećali smo se bezbedno.

            Što se tiče ležaljka, besplatne su i dostupne, ali ako želite određeno mesto na plaži, morate se probuditi rano. Već u pola sedam izjutra, izbor je dosta smanjen. Primetila sam da ljudi za sitan bakšiš u bilo koje doba dana, dobijaju ležaljku kao i suncobran na lokaciji koju žele.

Bazen je dizajniran tako da se nalazi oko šanka koji je u vodi, tako da piće koje nije ograničeno u bilo kom trenutku dana, može biti lako dostupno. Akva park je na raspolaganju od deset sati pa do jedan i od tri do pet popodne.

Ono što je zanimljivo je da u Hurgradi mrak pada u šest sati i kupanje je dozvoljeno do tog trenutka. Rad bazena se završava nešto ranije, u pola šest. Vredni momci uz supervizor svojih nadređenih, marljivo i brzo sređuju zonu za kupanje i pripremaju okolinu za večeru kao i večernje aktivnosti. Večera počinje u pola sedam i traje do deset sati.    

Hrana je internacionalna i ukusna. Vodič bi trebao na prvom sastanku da vas obavesti o umernosti u hrani, piću, kupanju i sunčanju u prva tri dana, zbog adaptacije organizma na novu sredinu i ugodnijeg daljeg boravka. Higijena i ovog puta izostaje, bar ona na koju smo mi navikli, tako da vas ne začudi kada Egipćanin obriše detetu usta sa salvetom sa poda. Naši stomaci su burno reagovali na njihovu kuhinju gotovo kroz ceo odmor, tako da na probioticima nemojte da štedite. Meštani savetuju limunade koje možete sami praviti od limuna, ustvari limete koja je dostupna kroz sve obroke. Odlazak kod lekara izbegavajte, osim u krajnjoj nuždi. Lečenje je dosta skupo, a jedan pregled košta preko 100 eura. Ako postoji nužda za lekarom, obavezno se obratite svom vodiču i on će vas sprovesti do bolnice koja pokriva vaše osiguranje.

            Kada je hrana u pitanju, veoma je interesantno da se svakodnevno spremaju specijaliteti na licu mesta pa mnogim jelima nećete moći da odolite. Između ostalog, probaćete krabe, a kuvar će biti više nego raspoložan da vam objasni kako doći do jestivog dela. Hrana je u izobilju kao i kolači. Doručak se poslužuje od pola sedam do deset. Ručak od pola jedan do tri, a večera od pola sedam do deset. Postoje dva bara za užinu. U jednom se poslužuje od pola jedanaest do dvanaest, a u drugom malo udaljenijem od glavnog restorana, od dvanaest do pet. Tamo nikada nećete biti gladni niti žedni.

            Animacije su podeljene duž celog dana, tako da vam boravak u zatvorenom kompleksu hotela nikada neće biti dosadan. U deset sati ujutru, animatori svojim plesom potvrđuju svoje prisustvo i na razglasu najavljuju animacije za to jutro. Možete uživati u jogi, gimnastici, školi plesa, akva aerobiku, aerobiku na suvom, boćanju i pikadu. Odbojka na pesku može da se igra tokom celog dana. Animacija traje do jedan sat kada je pauza za ručak i odmor, a od tri sata se nastavlja sve do šest. U osam sati uveče počinje zabavni program na pozornici i oko nje, tako da vam večernje šetnje neće nedostajati. Program je pokriven kako za decu, tako i za odrasle. Mogli smo da uživamo u afričkom i egipatskom plesu, šou sa kobrama, živoj muzici, a da učestvujemo u karaokama, vrućim stolicama, sumo rvanju i ostalim veoma zanimljivim aktivnostima.

Što se tiče izleta, dobićete od svog vodiča ponudu istih kao i od upornih organizatora sa plaže. Razlike u ceni su velike, pa će vam agent ponuditi da idete preko agencije. Ja vam preporučujem "hurgadaizleti.com". Cene su znatno manje, a Mahmoud, organizator ovih izleta, tečno govori i piše srpski. Možete ga kontaktirati putem vibera. Primera radi, mi smo izabrali vožnju brodom do kuće delfina sa ronjenjem na dva koralna grebena. Cena preko njegove agencije je 15e po osobi. Za četvoročlanu porododicu izlet je koštao 45e, jer deca plaćaju pola cene. Preko agencije taj isti izlet košta 100e, a preko hotela 130e. Velika je razlika u ceni, a ugođaj podjednako nezaboravan.

Izlet brodom, kuća delfina

            Rano ujutru, vozač je došao po nas ispred hotela i odvezao nas na obližnju luku. Za taj novac smo očekivali brod stare proizvodnje kao i nedostatak higijene. Dočekala nas je potpuna suprotnost. Jahta koja je izgledala kao da je tek izašla iz fabrike. Vodič je odmah po polasku krenuo da daje uputstva koja se tiču same bezbednosti plivanja u otvorenom moru. Upozorio nas je na to da dok smo u vodi, svi brodovi izgledaju isto. Tražio je od nas da zapamtimo tri stvari. Njegovo ime, ime naše grupe i ime broda. Halid, Halid group i Freedom.

            “Lov” na delfine je definitivno najjači utisak sa celog letovanja. Prvobitna misao da su delfini druželjubivi i naviknuti na ljude, pala je u vodu sa našim skokom sa broda. Po naredbi našeg vodiča krenula je jurnjava. Desetak broda i desetak grupa za tili čas spojili su se, sve u cilju praćenja tih veličanstvenih velikih riba koje je teško uočiti. Brza voda sa strujama doprineli su da cela ova trka kratko traje. Ime Halid i zvonce koje je nosio sa sobom u mnogome je doprinelo da neko od naših saputnika ne završi u pogrešnoj grupi. Povratak na brod je usledio brže nego li samo plivanje, ali je nedugo zatim usledio još jedan skok. Neplivačima ili nesigurnim plivačima, ova vrsta zadovoljstva je ostala uskraćena. Drugim rečima, deci je ova aktivnost zabranjena osim ako nisu izvrsni plivači. Svi ostali, mogli su da uživaju u svakoj narednoj aktivnosti.


Koralni grebeni

Nagli skok sa broda na znak vodiča nije se mnogo razlikovao od lova na delfine. Oni brzi i snalažljivi, bez dece ili sa decom koja se ne libe da skoče sa broda, mogli su da isprate grupu koja je pošla u ronilačku misiju posmatranja tog prelepog i prostranog grebena. Raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta koje tamo možete da vidite ili slikate ako imate opremu za isto je velika. Mi smo taj veličanstveni prizor uporedili sa crtanim filmom “Finding Nemo”. Nema velike razlike ni po veličini ni po raznovrstnosti celog tog podmornog sveta. Uzimajući u obzir da se u Crvenom moru nalaze jedni od najlepših koralnih grebena na svetu, svakom najtoplije preporučujem ovaj izlet.

Nedugo zatim, usidrili smo se na još jedan greben na kome nije potrebno vođstvo vodiča. Slobodno ronjenje kao i kupanje u vodi koja ne premašuje tri metara dubine predstavljalo je pravi užitak za celu porodicu. Na tom mestu zadržali smo se celih tri sata. Slobodne vreme, ručak i plivanje do mile volje. Ono što nas je prijatno iznenadilo je ponuda vožnje bananom i sofom. Mogli smo da se vozimo na oba i to bez dodatnih troškova. Naravno da smo uživali u svemu ponuđenom i da smo kući poneli neprocenjivo iskustvo ovog ugođaja. U hotel smo se vratili više nego zadovoljni. Izlet je premašio sva očekivanja.

Izlet jahanja kamila u Sahari

            U moru izleta osim vožnje brodom, zbog dece i ograničenja koja oni pružaju, odlučili smo se za jahanje kamila. Osim piramida koje su u našem slučaju predstavljale san, zbog njihove daljine i napornog puta koji bi nas čekao, neizostavan detalj, obeležje same Afrike, predstavljale su upravo kamile. Za taj izlet nismo imali alternativu pa smo morali da prihvatimo ponudu iz samog hotela. Cena od 80e je precenjena, ali iskustvo koje smo dobili za naš novac je nemerljivo parama.

            Do destinacije smo se vozili organizovanim prevozom koji je trajao 45 minuta. Na tom putu smo mogli da vidimo siromaštvo običnog naroda koji živi u propalim kućama i tek tada, u tom trenutku, mogli smo da osetimo luksuz koji smo dobili boravkom u jednom od njihovih hotela. Tek smo tada mogli da osetimo bedu njihovog života i osetimo mentalitet toga naroda. Delovali su odsečeni od sveta, uskraćeni osnovnog obrazovanja. Njihovo čuđenje oko toga da u našoj zemlji ne postoje kamile u nama je izazvalo veliku dozu empatije. Zrelost na nivou deteta koje ne poznaje ništa osim prizora kojim su okruženi, omekšalo je naša srca i doprinelo da se još potpunije prepustimo tom njima znanom svetu.

Nedugo po dolasku, doživeli smo iskustvo nadmoći nad divljim životinjama. Divlji psi ili "vukovi" kako su ih oni nazvali čekali su nas na obližnjem brdu pored koga smo trebali da prođemo. Alfa mužjak kada je završio izvidnicu, vratio se u njegovo podnožje i čekao naš dolazak. Svi ostali su bili u privravnosti i čekali znak napada. Naši vodiči koji su išli sa nama i u velikom broju, na fin i zabavan način su nas pripremili za trku kamila. Sve dok nismo prošli opasnost igrali smo se indijanca imitirajući zvukove koji su njima svojsveni, a kamile su glumile stampedo svojim trkom. Iskustvo koje smo stekli spušteni na njihov nivo, prepušteni prirodi na takav primitivan način, delovao je zanimljivo i zabavno. Kada je prošla opasnost, mi smo bili ti koji su bili dominantni a psi nadjačani, stekli smo neku vrstu poverenja prema vodičima i prepustili se čarima Sahare. Prostranstvo kome nema kraja obojeno u pesak, nekome predstavlja način života a nama turistima iskustvo koje omogućava da udahnemo samo mali deo tog njihovog jednostavnog života. Zalazak sunca u celoj toj ideji, rodilo je pregršt prelepih fotografija koje smo osim onih uspomena u srcu poneli i u telefonu.

Za sam kraj, želeli smo da kupimo po koji suvenir. Vodič nam je objasnio da je za tu svrhu najbolje otići do Sakale. To je široka i prostrana ulica bogata prodavnicama i suvenirnicama. Potrebno je da znate da je kod njih siva ekonomija dominantna. Drugim rečima, nemaju fiksne cene, ne dobijate fiskalni račun i možete mnogo da se cenkate. U krugu hotela to cenkanje je ograničeno, ali po njegovim rečima u toj velikoj ulici, mnoge suvenire možete dobiti po veoma dobroj ceni. Do Sakale možete doći taksijem, a najpovoljnije je da taksi uzmete sa ulice i da unapred ugovorite cenu. 1,5 eura je cena koja je mnogima prihvatljiva tako da ne pristajete na veću ako želite da uštedite. Mi se nismo odlučili za takvu avanturu iz više razloga, ali smo od naših sunarodnika saznali bitnu informaciju oko cenkanja. Sa prodavcem će te se naći na sredini. Drugim rečima ako odlučite da neki proizvod platite 10e, ponudite cenu nešto nižu od toga.

            Školjke i korali po njihovom zakonu nisu dozvoljeni da se iznose iz zemlje, kako izronjeni tako i kupljeni. Na aerodromu se za to zadovoljstvo plaćaju ogromne kazne, tako da, uživajte u svom letovanju, divite se podvodom svetu iz daleka i obavezno kupite neki afrički suvenir. Nadam se da ćete uspeti da napravite uži izbor.

Prijatno letovanje,

Mirjana Strnad